Vla­da Cr­ne Go­re ne vo­di ozbilj­nu spolj­nu po­li­ti­ku ka­da je u pi­ta­nju za­šti­ta dr­žav­nih gra­ni­ca, sma­tra ana­li­ti­čar ge­o­po­li­ti­ke, pen­zi­o­ni­sa­ni ge­ne­ral Bla­go­je Gra­ho­vac. To se, ka­ko je is­ta­kao u iz­ja­vi za „Dan“, naj­bo­lje ogle­da u to­me ka­ko se Vla­da od­no­si pre­ma pro­ble­mi­ma u pro­ce­su de­mar­ka­ci­je sa Ko­so­vom, uz du­go­go­di­šnji iz­o­sta­nak ko­nač­nog rje­še­nja za gra­ni­cu sa Hr­vat­skom na Pre­vla­ci.
– Oči­gled­no je da se sa­da spo­ra­zum o de­mar­ka­ci­ji sa Cr­nom Go­rom ne mo­že ve­ri­fi­ko­va­ti u ko­sov­skom par­la­men­tu. Cr­na Go­ra bi sva­ka­ko mo­gla i mo­ra­la da ne­pre­kid­no tra­ži od Ko­so­va da se što pri­je ri­je­ši pro­blem de­mar­ka­ci­je – re­kao je Gra­ho­vac.
On sma­tra da je neo­zbilj­nost Vla­de Cr­ne Go­re po­seb­no evi­dent­na u od­no­su na pro­blem Pre­vla­ke.
– Gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re ne­po­zna­to je ko­ji aran­žman funk­ci­o­ni­še ka­da je u pi­ta­nju gra­ni­ca sa Hr­vat­skom na Pre­vla­ci. To je su­šti­na pr­o­ble­ma, jer gra­đa­ni Cr­ne Go­re ne zna­ju ni da li će bi­ti spo­ra­zu­ma sa Hr­vat­skom oko gra­ni­ce na Pre­vla­ci, ili će se ići na me­đu­na­rod­nu ar­bi­tra­žu. Spolj­na po­li­ti­ka jed­ne ze­mlje ima smi­sla uko­li­ko je gra­đa­ni­ma sve ja­sno. U Cr­noj Go­ri ni­šta ni­je ja­sno, po­seb­no što se ti­če pro­ble­ma pre­vla­ke – za­klju­čio je Gra­ho­vac.
Cr­na Go­ra bi di­plo­mat­sku ofan­zi­vu mo­gla da vo­di, iz­me­đu osta­log, i ko­ri­ste­ći či­nje­ni­cu da je čla­ni­ca NA­TO-a. U toj va­ri­jan­ti bi NA­TO „taj­nom di­plo­ma­ti­jom“ mo­gao da uti­če na vla­sti u Pri­šti­ni da ubr­za­ju rje­ša­va­nje gra­ni­ce sa Cr­nom Go­rom. Ta­kav di­plo­mat­ski pri­ti­sak na vlast u Pri­šti­ni NA­TO bi mo­gao da spro­vo­di pre­ko Al­ba­ni­je kao dr­ža­ve čla­ni­ce Ali­jan­se. Po­što Ko­so­vo još ni­je čla­ni­ca NA­TO-a, ove di­plo­mat­ske ak­tiv­no­sti ne bi mo­gle da se spro­vo­de jav­no, ali sva­ka­ko bi bi­le mo­gu­će u ne­for­mal­nom ob­li­ku. Pro­stor za još ja­ču i in­ten­ziv­ni­ju di­plo­mat­sku ak­tiv­nost Cr­ne Go­re na rje­ša­va­nju pi­ta­nja gra­ni­ce otvo­rio bi se u slu­ča­ju da Ko­so­vo do­bi­je sta­tus kan­di­da­ta za član­stvo u Evrop­skoj uni­ji ili NA­TO-u.
V.R.


Otvo­re­no al­ban­sko pi­ta­nje

Po ri­je­či­ma Ne­boj­še Me­do­je­vi­ća, ono što je pre­kju­če ura­dio Sr­đan Dar­ma­no­vić ne bi ura­dio ni­je­dan mi­ni­star vanj­skih po­slo­va su­ve­re­ne dr­ža­ve.
– Oči­gled­no se ra­di i o mno­gim dru­gim te­ri­to­rij­ma. Cr­noj Go­ri tre­ba pa­tri­ot­ska vla­da ko­ja će re­ći da ni pe­dalj te­ri­to­ri­je ne­će­mo da­ti bez bor­be – ka­zao je Me­do­je­vić.
On sma­tra da ni­je slu­čaj­no što su već dva sa­zi­va ko­sov­skog par­la­men­ta od­bi­la da pri­zna­ju gra­ni­cu sa Cr­nom Go­rom.
– Al­ban­sko pi­ta­nje u Cr­noj Go­ri je otvo­re­no. Ne po­sto­ji ni­je­dan li­der Al­ba­na­ca u Cr­noj Go­ri ko­ji sma­tra da je te­ri­to­ri­ja ove dr­ža­ve ne­po­vre­di­va i ne­do­dir­lji­va. Ne po­sto­ji ni­je­dan li­der par­ti­ja al­ban­skog na­ro­da ko­je su u vla­sti i opo­zi­ci­ji ko­ji tvr­di da ne­ma ni­ka­kvih afi­ni­te­ta i am­bi­ci­ja pre­ma dje­lo­vi­ma cr­no­gor­ske te­ri­to­ri­je, oni­ma ko­je su al­ban­skim na­ci­o­nal­nim pro­jek­tom za­cr­ta­ne kao dje­lo­vi tzv. pri­rod­ne Al­ba­ni­je, od­no­sno „ve­li­ke Al­ba­ni­je” – re­kao je Me­do­je­vić.